Lepi moji,
Došlo vrijeme da vam se i ja obratim, ponukan nemilim događajem od juče. O čemu se zapravo radi... Kao i svako jutro sam ustao i sa puno entuzijazma (a kako drugačije), krenu na svoje predrago radno mesto. Neveselo jutro je gotovo pevusilo melodiju da ovaj dan nece biti bolji ni od jednog drugog dana, tacnije da ga nista nece dodatno pokvariti, ali... Iznenadjujuće veliko (pardon na izrazu) govno isprijecilo mi se na putu, i to nedaleko od mojih ulaznih vrata. Da, imamo interfon, sto navodi na sumnju da je neko od dragih komsija belaša, mogao da obavi tu sarmantnu duhovitost. Ako tome dodam i situaciju od prije neki dan, kada je moje auto, ni krivo ni dužno, izgrebano celom dužinom ključem ili drugim oštrim predmetom, prosto se zapitam da li to mene neko od suseda zaista ne voli. Pošto sam slovim za uglednog i voljenog, sumnjam da je to razlog, ali me zgražava činjenica kakva je sredina u kojoj živimo. Žao mi je što sve to smrdi na jednu veliku fekalnu izlučevinu koja je, gle čuda, počela da ostavlja tragove i na našem kućnom pragu.
Zato ljudi, u promene ili ćemo brzo biti zatrpani...pogađate čime!!!
