rec dve o nama

Vizuelno siromastvo glavnog grada u potpunosti je nadomesteno ljudima koji u njemu zive. 

Osim sto ima jako lijepih momaka i devojaka, odusevila me otvorenost kojom odise celi grad. Depresivno hladni ambijent grada popravili su nebrojeni osmesi ljudi sa kojima sam imao prilike da komuniciram (izuzetak je starija konobarica u kafani "?", koja je nadam se imala samo los dan, jer ako je stvarno takva...). Raduje me sto sam i na ulicama cuo strane jezike, mahom engleski i nemacki, a i "crnogorski i bosanski", pored toga obradovalo me i otkrice da na ulicama metropole (a bg to svakako jeste) cuju i stranci koji uce srpski...prosto bude toplo oko srca kad to cujete...

Jedina sto mi je pored konobarice zasmetalo jeste egocentricnost "rodjenih beogradjana". Ne, lepi moji, niste popilki svu mudrost ovog svijeta i da, vasa lukavost i visprenost su neosporni ali i ocigledni!!!

Sva sreca da Beograd ima divne ljude, a kazu i provod. Na zalost nisam okusio nocni zivot prestonice kako je trebalo, tako da o tome drugi put... 

Da, posle duze vremena, ponovo sam u Beogradu. Tacnije, kada sam ranije dolazio u ovaj grad nisam bio dovoljno svestan ni sebe ni svog okruzenja. Danas kada je to kud i kamo drugacije, susret sa ovim gradom je drugaciji...

Zaista je rijec o jednom jakom sudaru, sa fatalnim posledicama... Fascinacija Beogradom mi je kao nekog ko dolazi iz manje sredine, usadjena i godinama uzgajana na najfamtasticnije nacine... Beograd to je prakticno raj na zemlji sa ponekim nedstatkom koji je zanemrljiv...sve razglednice su to govorile...medjutim... izgleda da photoshop nije alatka danasnjice...

Vizuelno, Beograd je bezobrazno devastiran...lepe stare zgrade, uz moderne monstrume zacinjene sivilom komunistickih arhitektonskih nebuloza... mahom sve zapusteno... pokusaji raskosnih zgrada poput skupstine i onih na trgu republike...kalemegdan...sve devastirano, zapusteno, zivi od ubjedjenja zitelja da su nekakvi mocni spomenici, a u stvari, sve to daleko je od onoga sto druge metropole nude...

Ostaje jos da otkrijem duh grada i ljude...ne znam da li ce to biti fatalan sudar kao sa vizuelnim Beogradom ili ne...svakako citacete o tome uskoro...

Lepi moji,

Došlo vrijeme da vam se i ja obratim, ponukan nemilim događajem od juče. O čemu se zapravo radi... Kao i svako jutro sam ustao i sa puno entuzijazma (a kako drugačije), krenu na svoje predrago radno mesto. Neveselo jutro je gotovo pevusilo melodiju da ovaj dan nece biti bolji ni od jednog drugog dana, tacnije da ga nista nece dodatno pokvariti, ali... Iznenadjujuće veliko (pardon na izrazu) govno isprijecilo mi se na putu, i to nedaleko od mojih ulaznih vrata. Da, imamo interfon, sto navodi na sumnju da je neko od dragih komsija belaša, mogao da obavi tu sarmantnu duhovitost. Ako tome dodam i situaciju od prije neki dan, kada je moje auto, ni krivo ni dužno, izgrebano celom dužinom ključem ili drugim oštrim predmetom, prosto se zapitam da li to mene neko od suseda zaista ne voli. Pošto sam slovim za uglednog i voljenog, sumnjam da je to razlog, ali me zgražava činjenica kakva je sredina u kojoj živimo. Žao mi je što sve to smrdi na jednu veliku fekalnu izlučevinu koja je, gle čuda, počela da ostavlja tragove i na našem kućnom pragu.

 Zato ljudi, u promene ili ćemo brzo biti zatrpani...pogađate čime!!!